Excel је програм из пакета Microsoft
Office, фирме Microsoft. На тржишту данас не постоји конкуренција за овај програм, али се
још памти да су се такви програми звали „Spreаdsheet“ програми, тј. „програми који разастиру чаршав по коме можеш да
рачунаш, све и свуда“. Једна од дефиниција је и да је Excel „програм
за унакрсно табеларно израчунавање“.
Excel уствари представља један огроман калкулатор за рачунање свега што пожелиш. Визуелно и функционално, сачињен је из ћелија. Све што можеш да израчунаш у једној ћелији, можеш и у свакој другој. Када израчунаваш, увек формираш правоугаону табелу. На једном радном простору (Sheet, чаршав) може да се формира велики број табела. Свака ћелија има своју адресу, која је састављена из две координате: адресе реда и адресе колоне. Када је у питању верзија Excel 2003, један "чаршав" има 65.536 редова и 256 колона. Ти бројеви представљају степене броја 2:
2 на 16 = 65.536,
2 на 8 = 256,
(2 на 16) пута (2 на 8) = 2 на 24 = 16.777.216 ћелија.
У сваку ћелију може да се упише улазни податак
или резултат неке формуле. Адреса ћелије, изражена у виду две координате, јасно
нам одсликава како процесор стварно препознаје и проналази податке у спољашњој
меморији.
Снага Excel-а састоји се у масовности, брзини, адресивости и аутоматизовању израчунавања. Један податак се користи преко адресе ћелије у којој
се налази. На тај начин, промена податка у једној ћелији изазива промену другог
податка у другој ћелији, уколико она у својој формули садржи адресу првог.
Када је израчунавање над бројевима у питању, почећемо од основних аритметичких операција: + , - , * , / . Оне се примењују онако како смо и навикли у математици, с тим што као аргументи учествују бројни подаци, али и адресе бројних података. Тако, исправно је написати:
=23*12.67
=ab16*c43
Чим у ћелији на почетку записа стоји знак једнакости, то значи да се ради о некој формули за израчунавање, а не о простом бројном податку. Формуле користе и податке и адресе података. Када је потребно да се израчуна више узастопних аналогних формула, оне се једноставним поступком дупликују, уместо да се свака наводи појединачно. Такав поступак се зове релативно дупликовање (релативно референцирање).
Такође, применом поступка релативног дупликовања могу се направити серије бројева. Пример:
У ћелије једну испод друге спровести поступак:
B2: 1
B3: =B2+1
B4: спровести дупликовање другог записа
B5: спровести дупликовање другог записа
B6: спровести дупликовање другог записа
B7: спровести дупликовање другог записа
Наведеним поступком добија се резултат:
B2: 1
B3: 2
B4: 3
B5: 4
B6: 5
B7: 6
Када је израчунавање над бројевима у питању, почећемо од основних аритметичких операција: + , - , * , / . Оне се примењују онако како смо и навикли у математици, с тим што као аргументи учествују бројни подаци, али и адресе бројних података. Тако, исправно је написати:
=23*12.67
=ab16*c43
Чим у ћелији на почетку записа стоји знак једнакости, то значи да се ради о некој формули за израчунавање, а не о простом бројном податку. Формуле користе и податке и адресе података. Када је потребно да се израчуна више узастопних аналогних формула, оне се једноставним поступком дупликују, уместо да се свака наводи појединачно. Такав поступак се зове релативно дупликовање (релативно референцирање).
Такође, применом поступка релативног дупликовања могу се направити серије бројева. Пример:
У ћелије једну испод друге спровести поступак:
B2: 1
B3: =B2+1
B4: спровести дупликовање другог записа
B5: спровести дупликовање другог записа
B6: спровести дупликовање другог записа
B7: спровести дупликовање другог записа
Наведеним поступком добија се резултат:
B2: 1
B3: 2
B4: 3
B5: 4
B6: 5
B7: 6
Нема коментара:
Постави коментар